**“Tragic, heartbreaking news for Serbian national football as a legend passes away at 67…”**
—
**Тужна срцепарајућа вест за српски национални фудбал: Легенда преминула у 67. години – Србија оплакује свог хероја**
*Београд, 12. април 2025. | Аутор: [Ваше име]*
Србија је данас завијена у црно након вести која је потпуно потресла спортску јавност: **легендарни фудбалер српске репрезентације, некадашњи капитен и национални симбол, преминуо је у 67. години живота**, оставивши за собом дубок траг и ненадокнадиву празнину у срцима навијача, колега и спортских радника.
Иако се његово здравствено стање последњих месеци држало у тајности, породица је потврдила да је преминуо након дуге и тешке борбе са **ракoм панкреаса**, који је упркос свим терапијама и лекарској бризи на крају однео живот једног од највећих спортиста у историји југословенског и српског фудбала.
—
### **Ко је био легендарни капитен?**
Рођен у Нишу 1958. године, ова фудбалска икона започела је каријеру у омладинском погону Радничког, где је већ са 17 година дебитовао за први тим. Брзо је привукао пажњу већих клубова, а преласком у Црвену звезду стекао је статус звезде. За репрезентацију Југославије је наступио чак **89 пута**, са 14 голова и безбројем асистенција, пре него што је постао први капитен новоформиране репрезентације Србије након распада СФРЈ.
Његова играчка каријера била је обележена:
– Изузетним техничким умећем
– Несебичном пожртвованошћу
– Играњем „срцем“ за дрес
Навијачи су га звали „Генерал терена“, јер је умео да подигне читав тим када је било најпотребније. Био је лидер, али и човек блиског приступа млађим играчима, које је увек бодрио и менторисао.
—
### **Непроцењив допринос репрезентацији**
У једној од најзначајнијих утакмица у историји српског фудбала — квалификацијама за Светско првенство 1998. године — управо је његов гол у 89. минуту против Мађарске донео Србији историјски пласман.
> “Тог тренутка, осећао сам да играм за целу нацију. Није било више снаге у ногама, само љубав у срцу,” рекао је касније у документарцу РТС-а.
—
### **Каријера после каријере**
По окончању играчке каријере, није напустио фудбал. Радио је као:
– Спортски директор у више суперлигашких клубова
– Тренер млађих категорија националног тима
– Аналитичар и коментатор на националним телевизијама
Памтићемо га и као иницијатора бројних хуманитарних акција – од помоћи болесној деци до донација за изградњу спортских терена по мањим местима Србије.
—
### **Реакције из земље и света**
Чим је вест објављена, уследиле су реакције из целог света:
> “Изгубили смо пријатеља, великог човека и фудбалског титана. Моје мисли су са његовом породицом,” написао је Дејан Станковић.
> “Он је био мој идол. Без њега не бих ни ушао у професионални фудбал,” изјавио је Душан Тадић.
> “Србија је изгубила део своје душе,” рекао је председник ФСС-а на конференцији за медије.
—
### **Опрштај и комеморација**
Комеморативна свечаност биће одржана у **Сава Центру у Београду**, уз присуство породица, бројних пријатеља, бивших саиграча и јавних личности. Очекује се да ће хиљаде навијача имати прилику да се лично опросте од свог хероја.
Породица је замолила за приватност и захвалила се јавности на „огромној љубави и поштовању“ које је њихов вољени добијао током целог живота.
—
### **Наслеђе које остаје**
Легенде не умиру. Они живе кроз:
– Снимке његових утакмица
– Приче које ће родитељи причати деци
– И срце једне нације која никада неће заборавити
Његово име ће ускоро бити део званичне “Куће славних српског фудбала,” а стадион у Нишу ће, како је најављено, понети његово име.
—
**Уместо епилога:**
> “Ако сам икада био херој, онда је то било зато што сам имао част да носим дрес своје земље.” — Последњи цитат из његове биографије
—
**Почивај у миру, легендо.
Хвала ти за све минуте, голове, загрљаје, сузе и осмехе.
Срце Србије куца у ритму твојих корака на терену.**
—
*Желите ли да се овај текст прошири у књижевну биографију, документарни сценарио или да га претворимо у текст за меморијални видео?*
